У рано јутро 11. маја, на паркингу окупили су се ђаци, родитељи и наставници са, ранцима, кесама и кесичицама залиха хране (што здраве, што нездравих грицкалица) и након прегледа аутобуса, хиљадитог пребројавања присутних, укрцаше се ученици млађих разреда и кренуше на пут. И то на време, у 7.30.
Познато је да је на путовању најзабавнији део-путовање! Жамор, смејање, цика, вриска, ћућорење, довикивање, праћено непрекидним шуштањем амбалажа хране која се немилице јела, делила, и трошила, тако да је пауза у Ваљевском парку добро дошла.
Тако, ведри, стижемо у пећину Рисовача. Пећина се налази на самом улазу у Аранђеловац и уређена је по свим принципима савремене презентације. Она представља станиште човека из леденог доба и једно је од најпознатјих налазишта палеолита у Европи. У њој су откривени и фосили пећинског медведа, мамута, рунастог носорога, бизона, пећинског лава, леопарда, пећинске хијене,… И све то смо могли видети у облику реплика које су биле застрашујуће реалистичне.
Мало смрзнути од пећине (и страха ) стижемо у Орашац где смо се отопили на сунцу у Марићевића јарузи. Посетили смо Вазнесенску цркву, музеј 1. српском устанку.
Стигли смо у Тополу и уживамо у природи. Пењемо се стазом кроз шуму и стижемо до велелепног Маузолеја од белог мермера династије Карађорђевић, чије зидање је започео кнез Александар Карађорђевић. Ту се налазе саркофази самог Карађорђа и Краља Петра 1, а под целом црквом је крипта свих чланова династије Карађорђевића. Под утисцима и свечани, одлазимо да посетимо „Петрову кућу“ у којој је он боравио како би могао да надгледа радове на цркви. Ту је водио дневник, својеврстан летопис, који је данас остао као сведок оног времена. Данас је то музеј у ком се налазе фотографије чланова породице и уметничке слике Паје Јовановића и Уроша Предића, иконе, сабље, мозаици, поклони руских владара, и многе друге драгоцености. „Виноградарева кућа“ је атеље Николе Граовца, сликара који је своје обимно и значајно сликарско дело поклонио Задужбини Краља Петра (нама су се слике учиниле прилично мрачним).
Посетили смо Опленац, где је некада постојао читав утврђени град од кога су данас остали само кула са Конаком и црквени звоник. У Конаку смо разгледали предмете, реликвије и слике из живота Карађорђа, у амбијенту у ком је сам Вожд живео и радио. Деца су посебно била одушевљена чувеним Абердаром, Карађорђевим топом, чије име значи гласник (тур.), а Карађорђу је служио да обавештава народ о важним догађајима. Поред конака налази се црква Пресвете Богородице, или Карађорђева црква. Њена звона су се прва огласила у ослобођеној Србији!
Стижемо у Буковичку бању да коначно – не радимо ништа! Деца су уживала у парку, а наставници у минералној води.!
Било је тачно 20.40 часова када је аутобус пун уморне, али задовољне деце стигао у Тршић..